Otvaranje izložba: Digitalizacija knjige iz 16. veka


Izložba „Digitalizacija knjige kao funkcionalno kulturno nasleđe” autorke Jelene Manojlović svečano je otvorena u Narodnoj biblioteci Srbije.

Predmet izložbe je knjiga „Krojterbuh” („Kreuterbuć”) Adama Lonicera s kraja 16. veka, koja pokazuje uticaj zapadne kulture i nauke na razvoj zdravstvene kulture, medicine i farmacije u Srbiji.

U saradnji sa Nacionalnom bibliotekom Sečenji iz Budimpešte obavljeno je istraživanje o istorijskom putu knjige, dok je proces digitalizacije dela, koje ima 768 strana, obavljen na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na Katedri za kameru.

Ambasador Mađarske u Srbiji Atila Pinter izjavio je: „Naša saradnja sa Farmaceutskim fakultetom počela je pre tri godine, a digitalizacija stare i retke knjige, koja je jedna od najznačajnijih knjiga u istoriji farmacije, predstavlja treću fazu našeg zajedničkog projekta... Nadamo se da će naša saradnja u očuvanju mađarskih kulturnih dobara na teritoriji Srbije da se nastavi jer ima još mnogo toga što je vredno pažnje i što će produbiti naše odnose”.

Savetnik za međunarodnu saradnju u kabinetu potpredsednika Vlade Vuk Radulović istakao je da je ovaj projekat sjajan primer intersektorske i internacionalne kulturne saradnje.

„Otvaranjem ove izložbe nastavlja se i proces zaštite i prezentacije publikacije Adama Lonicera, koja predstavlja primer stare i retke građe od značaja za kulturna nasleđa Republike Srbije i Mađarske”, rekao je Radulović.

Sam proces digitalizacije, kako Radulović navodi, veoma je značajan za kulturno nasleđe, jer se time ostvaruju preventiva i zaštita od velikog gubitka, oštećenja ili uništenja građe, a takođe se obezbeđuje i velika vidljivost i promocija kulturnog blaga...

„Digitalizacijom želimo da obezbedimo brži i jednostavniji pristup građi, damo podršku stvaranju novih umetničkih sadržaja i poboljšamo uslove za naučno-istraživački rad”, kaže Radulović, preneo je Tanjug.

V. d. upravnika Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo naglasio je da mu je ambasador Pinter tokom prethodne posete Narodnoj biblioteci rekao da između dveju zemalja nema otvorenih pitanja, ali da ima otvorenih puteva, a da su se tada dogovarali i o postavljanju ove izložbe.

„Dogovarali smo se i da se u dogledno vreme potpiše sporazum između Nacionalne biblioteke Sečenji iz Budimpešte i Narodne biblioteke. Nacionalna biblioteka Sečenji ima stare srpske knjige koje mi nemamo, a voleli bismo da ih preuzmemo u digitalnom obliku”, otkrio je Pištalo i dodao da je takođe inicirao prevod jedne mađarske kulinarske knjige.

Osim toga, dodao je, postignut je dogovor o konzervaciji i digitalizaciji starih i retkih knjiga, kao i o uzajamnom prevodu mađarskih i srpskih pisaca.

„Došli smo do ideje podizanja mostova kulture, pre svega u vezi sa Novim Sadom kao budućom prestonicom kulture u Evropi”, ističe Pištalo.

Izložba „Digitalizacija knjige kao funkcionalno kulturno nasleđe” rezultat je bilateralne saradnje Muzeja za istoriju farmacije Farmaceutskog fakulteta u Beogradu i Ambasade Mađarske, a cilj je dobijanje digitalnog dokumentovanja podataka i dokumentacije o predmetu iz muzejske zbirke po muzejskim standardima, čime bi se povećala vidljivost i dostupnost predmeta.

Tokom trajanja izložbe posetioci će imati prilike da vide primerak knjige „Kreuterbuć”, koja se retko izlaže u javnosti.

Na ovom projektu su učestvovali stručnjaci Narodne biblioteke Srbije, Fakultet dramskih umetnosti, Farmaceutski fakultet, Ambasada Mađarske, Mađarski kulturni institut „Collegium Hungaricum” i Muzej za istoriju farmacije.

(Izvor: Politika)